У априлу 1945. године усташе су започеле коначну ликвидацију логора. То је подразумјевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља. Логораши су у Доњој Градини откопавали гробнице, из којих су вадили и спаљивали посмртне остатке јасеновачких жртава.

Дана 21. априла 1945, бројно стање логораша износило је  1.073 логораша. Одлучено је да се покуша извршити пробој из логора. За вођу је изабран Анте Бакотић, који је дао знак за почетак устанка 22. априла 1945. године, у 9.50 часова. Наоружани циглама и даскама, навалили су на врата зграде. Бункер поред капије успио је онеспособити Миле Ристић пушкомитраљезом отетим од усташе, чиме је омогућио логорашима да изађу изван логорских зидина. Важно је било и то што се логораш Едо Шајер попео на стуб и пресјекао телефонске жице, па усташе нису могле позвати појачање.

Усташку ликвидацију Концентрационог логора Јасеновац успјело је преживјети укупно 169 логораша, и то: 90 преживјелих из пробоја логора Циглана; 12 преживјелих из пробоја логора Кожара; двоје преживјелих који су успјели побјећи из логора Циглана непосредно прије почетка пробоја; осморо преживјелих који су се сакрили у логору Циглана за вријеме пробоја; 11 преживјелих из Усташке болнице; 11 преживјелих из Брзог склопа; 14 преживјелих из истражних затвора смјештених у мјесту Јасеновац; шесторо преживјелих са логорских економија; 15 преживјелих из логора Стара Градишка.

У прилогу слиједе фотографије логораша који су преживјели ликвидацију јасеновачких логора: