На данашњи дан, 10. јуна 1942. године, под командом њемачког генерала Фридриха Штала, започела је операција „Западна Босна“, у неким документима шифрована и као операција Ксавер, у народу позната као Битка за Козару, или Козарска офанзива, која је имала за циљ потпуно уништење православних Срба на планини Козари и њеним обронцима. У нападу на партизанске снаге на Козари (око 3.500 бораца) учествовало је око 11.000 њемачких и око 19.000 хрватских војника. Након завршетка војних операција, њемачко-хрватске снаге спровеле су чишћење терена одводећи становништво према Босанској Градишци и Босанској Дубици. На овај начин је према логору у Јасеновцу и његовој филијали у Старој Градишци одведено око 71.500 људи. Депортовање становништва пратили су бројни злочини. Један од таквих почињен је на православном гробљу у Босанској Дубици, гдје је стрељано неколико стотина људи.

Становништво је одведено у привремени логор код жељезничке станице Церовљани поред Хрватске Дубице. Мушкарци су одвојени од жена и упућени у Концентрациони логор Јасеновац или у логор Сајмиште у Земуну. Млађе и физички јаче жене одвођене су у Њемачку на рад. Њихова дјеца су остајала на милост и немилост усташа. Дио жена и дјеце је због ограниченог капацитета логора интерниран у славонска села. Њемачки високи официр, Глезе фон Хорстенау, након операције „Западна Босна“, забиљежио је да је Козара очишћена до посљедњег човјека, жене и дјетета.

Крајем 1942. године и почетком 1943. године један дио жена и дјеце се из Славоније вратио у своје домове.