У припреми седми број часописа Топола

Топола: часопис Спомен-подручја Доња Градина представља научни часопис ЈУ Спомен-подручја Доња Градина, који излази једном годиш­ње у једној или више свесака. Главни циљеви часописа су истражива­ње историје шире околине Козарске Дубице, затим истраживање ис­то­рије геноцида и ратних злочина на подручју Независне Државе Хрват­с­ке (1941–1945) са фокусом на логор Јасеновац и стратиште у Доњој Гра­дини, као и развој критичког промишљања тема као што су ге­но­цид, ратни злочини и Холокауст у Другом свјетском рату.

До сада је изашло шест бројева часописа, а овим путем позивамо све научне раднике да са својим радовима учествују у стварању седмог броја који је у припреми и треба да се објави сљедеће године. У наставку слиједи упутство сарадницима:

 

1) Историјска истраживања

Рубрика научно обрађује историју Дубице и ширег дубичког подручја (Козаре, Поткозарја и Просаре) те подручја са обје стране ријека Уне и Саве од Костајнице до Градишке, без временског ограничења. За ову ру­брику прихватљиви су и научни радови који обрађују историју већих географских јединица (нпр. Поуња, Босанске Крајине, Баније или за­пад­не Славоније), као и старији ауторски текстови историографског ка­рактера.

2) Студије о рату и геноциду

Сегмент часописа посвећен темама које су важне за дјеловање и миси­ју Спомен-подручја Доња Градина. У овој рубрици објављиваће се науч­ни текстови који говоре о логору Јасеновaц и стратишту Доња Градина, о ратним злочинима, страдању становништва, геноциду и другим лого­рима у НДХ и шире, те о геноциду и Холокаусту у Европи под Трећим рајхом. Рубрици одговарају и текстови општег типа који са теоријског или психолошког гледишта прилазе овим темама.

3) Документи и сјећања

Дио часописа посвећен објављивању историјских извора — архивске гра­ђе и ауторизованих сјећања. Примарна тематика извора односи се на логор Јасеновац, односно на рат и ратне злочине на територији НДХ (1941–1945). Секундарно, објављиваће се и архивска и мемоарска гра­ђа од посебног научног и образовног значаја која се односи на исто­рију Дубице и ширег дубичког подручја, без временског ограничења.

4) Ставови

Часопис обезбјеђује простор за краће полемичке текстове који аргу­мен­то­вано образлажу одређени критички став у односу према проце­сима и дешавањима, односно другим ставовима и текстовима, а који су уско тематски везани за питања страдања, ратних злочина и Холока­уста у Другом свјетском рату, те пратеће културе сјећања. У изузетним случајевима прихватљиви су и текстови већег обима.

5) Прилози

Простор за прилоге резервисан је за текстове који се због своје форме не уклапају у претходне рубрике. Поред приказа књига, које су садр­жа­јем сродне тематици часописа, ова рубрика је превасходно намије­њена извјештајима о дјелатностима Спомен-подручја Доња Градина и других сродних установа, те прилозима просвјетних и научних радника из области педагошко-образовног рада на тему ратних злочина и геноцида под НДХ.

Сарадници који шаљу своје радове дужни су да наведу своје пуно име и презиме, институцију у којој раде и своју и-мејл адресу. Радови за прву, другу и трећу рубрику третирају се као научни радови и уз себе морају имати апстракт (до 150 ријечи), кључне ријечи (до 10) и сажетак на енглеском језику (прихвата се и превод апстракта).

Текстови достављени за прву и другу рубрику морају бити квалитетни радови научног карактера и морају посједовати научни апарат. Од ових радова очекује се да испуњавају један од два услова: 1) ори­ги­налан научни допринос у тематици коју обрађују, са изношењем нових чињеница и сазнања добијених употребом научне методологије са могућношћу провјере извора (оригинални научни рад), 2) квалитетан синтетички преглед досадашњих резултата науке, односно критички осврт на исте (прегледни чланак). У трећој рубрици, уколико се обја­вљују преписи архивских докумената, сваки документ мора уз себе има­ти име архивске установе у којој се чува, назив фонда и сигнатуру. Приређивачи су одговорни за тачност преписа докумената, односно за тачност и аутентичност транскрипције сјећања. Текстови за четврту и пету рубрику не сматрају се научним радовима, па стога не морају имати уз себе ни научни апарат.

Текстови се достављају на мејл адресу редакције у DOC или DOCX формату, папир А4, фонт Times New Roman ili Liberation Serif, ве­ли­чина слова 12 (за фусноте 10), без прореда (1.0). Обавезни су на­водници у складу са језичким стандардом, дупли доњи па дупли горњи, [ „ ] и [ “ ], који се на тастатури за српски језик добијају комбинацијом AltGr + S и AltGr + D. Фусноте уносити обавезно иза интерпункције. Не уносити фусноте у апстракт.

Пожељно је да текстови за прве двије рубрике садрже до 16 страница. Уколико се ради о текстовима од посебног значаја, могуће је, у саглас­ности са редакцијом, премашити ову границу. Преписи докумената у радовима за трећу рубрику морају имати величину слова 11, а аутор­ски коментар величину 12. Пожељна величина текстова за четврту ру­б­рику („Ставови“) је до шест страница А4 формата, док ће већи тексто­ви бити прихваћени само у изузетним околностима.

Научни апарат наводи се у фуснотама (Footnote). Архивска грађа на­води се на сљедећи начин: установа (скраћеница), фонд (број или скра­ће­ница), сигнатура; даље у тексту у скраћеној верзији. На примјер:

— Архив Републике Српске (АРСБЛ), Изванредни народни суд Бањалука (88), бр. 4.

— АРСБЛ, ф. 88, бр. 30.

Књиге се наводе тако што се наведе аутор, наслов (у курзиву), мјесто и година издања и број странице:

— Dušan D. Samardžija, Bosanskodubičko područje u NOR-u i soci­jalističkoj revoluciji 1941–1945, Bosanska Dubica 1984, 199.

— D. Samardžija, Bosanskodubičko područje u NOR-u…, 240.

Текстови објављени у зборницима и часописима наводе се тако што се наводи аутор, назив текста (под наводницима, без курзива), назив пу­бликације (без наводника, у курзиву), уредник, мјесто и година издања (уколико је часопис, мјесто долази у загради иза назива публикације, а број и година након те заграде), број странице:

— Sanja Gladanac, „Uspostava državnog školstva na području Veli­ke župe Vrhbosna“, u: Bosna i Hercegovina 1941: novi pogledi, ur. Husnija Kamberović, Sarajevo 2012, 67.

— S. Gladanac, „Uspostava državnog školstva…“, 71.

— Miladin Životić, „Patriotizam i socijalizam“, Praxis (Zagreb), br. 3-4, 1972, 489.

— M. Životić, „Patriotizam i socijalizam“, 495.

Текстови са интернета наводе се на исти начин, с тим да се назив сајта ставља у једноугласте заграде уз навођење датума приступа:

— Slavko Goldstein, „Ratovanje na pravoj strani“, Novosti (Zagreb), 24. 7. 2011. <www.novosti.com> (25. 9. 2020)

— S. Goldstein, „Ratovanje na pravoj strani“.

Прихватају се и ћирилички и латинички текстови. Текстови на ср­пском језику биће лекторисани о трошку редакције. Аутори који своје текстове достављају на другим језицима дужни су да обезбиједе ле­кторисање својих текстова.

Достављене текстове разматраће чланови редакције. Они који не испу­њавају услове биће одбијени, а они који би могли бити објављени уз извјесна побољшања, биће враћени ауторима на дораду, уз коментар анонимног редактора. Редакција задржава право да измијени наслов рада уколико сматра да исти није сагласан са садржајем текста.

  • И-мејл адреса: [email protected]
  • Рок за доставу радова: 31. март 2021.

 

Из исте рубрике

Тринаестa научнa конференције са међународним учешћем Београд 27. јануара 2026.

Тринаестa научнa конференције са међународним учешћем под називом „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“ одржана је у Београду […]

28. јануар 2026
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежен је у Јавној установи Спомен – подручју Доња Градина

У Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина обиљежен је Међународни дан сјећања на жртве Холокауста који се обиљежава 27. јануара. Установљен је Резолуцијом […]

27. јануар 2026