Рођен је 1923. у Земуну, у јеврејској грађанској породици. Отац Карло, по струци љекар, умро је још прије почетка Другог свјетског рата. Драгутин се тада већ налазио у Загребу, гдје је, након завршетка гимназије, уписао студије економије. Недуго по избијању рата, Драгутинов брат Отмар ухваћен је и убијен у логору Сајмиште или Бањица. Био је то повод да мајка Гизела и сестра Виола напусте Земун и оду за сином у Загреб. Мајка се запослила као кућна помоћница. Радила је код једне хрватске породице, која није знала за њено јеврејско поријекло. На исти начин, скривајући се, успјела је преживјети и сестра. Драгутин је као студент радио код свог комшије Хоретског, који га је скривао све док га остале комшије нису пријавиле. Ухапшен је и депортован у Концентрациони логор Јасеновац. Ондје је имао статус слободњака задуженог да брине о снабдијевању логора. Иако је у више наврата имао прилику за бијег, није се усудио напустити Јасеновац, јер су га усташе уцијениле тиме да ће у том случају ликвидирати двадесет заточеника. Из Јасеновца се неколико пута јављао дописницама, а породица Хоретскy му је слала пакете у логор. Погинуо је у пробоју посљедње групе логораша, 22. априла 1945. Драгутин никада није испољавао своје јеврејство. Никада није припадао ни једној политичкој или идеолошкој групи. Разлози његовог хапшења и смрти леже искључиво у накарадној политици усташког режима, која је Јевреје прогањала и убијала искључиво због њихове националне односно вјерске припадности.