Рођен је 10. јуна 1886. у Винковцима. Послије положене матуре у винковачкој класичној гимназији, Арнолд се отиснуо у свијет. По завршетку студија медицине у Бечу боравио је на специјализацији у Берлину и Дрездену, одакле се 1912. вратио се у домовину. Од 1912. до 1914. радио је као љекар опште праксе у Ђакову, да би 1914. постао шеф Окружног уреда за социјално осигурање радника у Земуну. Ондје га је затекао почетак Првог свјетског рата, у којем се истакао као санитетски официр. Због својих заслуга одликован је њемачким гвозденим крстом, што ће га током Другог свјетског рата привремено заштитити од прогона. У вријеме рата заједно са супругом Лујзом добио је кћеркицу Хеду, а потом и сина Теодора Теа.
Др Шен је у Земуну важио за омиљеног љекара који се дању и ноћу одазивао на позиве болесника. Од сиромашнијих породица најчешће за то није узимао никакав новац, а често је у друштву бабице, госпође Дукић, одлазио на порођаје. Породица Шен била је активна и у културном животу Земуна. Били су једни од оснивача Земунске филхармоније у којој је др Шен свирао виолину, а његова супруга клавир. Осим тога, госпођа Лујза била је активна аматерска глумица. Одлична је била њезина улога Лауре у Крлежиној драми „Агонија“, због чега се на тражење самог Крлеже са њим 1932. састала у Загребу.
Др Шен био је активан и у животу земунске јеврејске заједнице. Био је члан ционистичке организације, док се син Тео укључио у рад организације Хашомер Хацхир, која је била уско везана уз рад циониста. Због тога Тео већ 1939. одлази живјети у Палестину, гдје под именом Јаков Јафе завршава занат и живи у неколико кибуца. Најдуже се задржао у кибуцу „Гат“, у којем је живио до своје смрти, 1995. године.
Након напада нацистичке Њемачке и њених савезника на Југославију, др Шен је мобилисан и упућен на југоисток Србије. Оданде се након слома краљеве војске 9. маја 1941. вратио у Земун. Након што је у Земуну успостављена усташка власт, др Шен је отпуштен из службе те је убрзо интерниран у земунску касарну, гдје се налазио велики број избјеглица из Босне (муслимана) који су обољели од тифуса. Ондје је и сам, лијечећи болесне, преболио трбушни тифус. У јесен 1941. по налогу Министарства здравства НДХ спроведен је у Хрватску Дубицу на послове око сузбијања пјегавца, те је постављен за општинског љекара. Ондје му је пошло за руком промијенити име, тако да је био познат као др Андрија Шенић (Шарић). У складу са својим могућностима и усташама који су ишли као његова пратња, настојао је помоћи и православном становништву које је остало код својих кућа. На тај је начин успио издржати до 18. септембра 1944, када је ухапшен и, под оптужбом да је Јевреј и партизан, спроведен у Јасеновац. Нашао се у усташкој болници у мјесту Јасеновац заједно с осталим љекарима логорашима. С њима се повлачио у правцу Сиска, одакле је с рањеним усташама доспио у једну бараку у данашњем загребачком насељу Пречко. Ондје је уз помоћ једног домобранског официра превезен до Загреба, гдје се склонио у стан своје рођаке и дочекао долазак партизана. Приликом хапшења у Дубици, кћерка Хеда је успјела побјећи за Загреб и тако се спасити, док је супруга Лујза ухапшена и након тога пуштена захваљујући увјерењу о аријској припадности које је добила од римокатоличког жупника.
Од ближе породице у рату је изгубио двије полусестре. Млађа полусестра умрла је маја 1941, док је старија заједно са супругом и кћерком убијена 1942. у логору Стара Градишка. Др Шен је након рата рехабилитован и враћен на дужност коју је обављао у Земуну. Постао је и предсједник Лекарског друштва Земун. Године 1948. продао је своје имање и одселио се у Израел, гдје је радио као љекар у низу мјеста, да би се потом настанио у кибуцу „Гат“. Ондје је 1986. прославио 100. рођендан. Јављао се из Израела и честитао јубилеје градској библиотеци и читаоници. Напунивши 100. рођендан, изјавио је како више неће узимати храну с обзиром на то да је преживио два свјетска рата и Холокауст. Пошто се досљедно држао ове одлуке, стављен је на исхрану помоћу инфузије. Преминуо је 1987, у 101. години живота.
Легенда фотографије: Породица Шен у Израелу. Стоје, Билха (Теова супруга) и Тео, сједе Лујза, Амира (Теова ћерка) и Арнолд.
Подаци преузети из монографије „Заборављени“, аутора Дејана Мотла и Ђорђа Миховиловића.
