Својом храброшћу и пожртвованошћу Миле је омогућио да извјестан број логораша прође кроз капију логора. Рођен је 1918. (највјероватније) или 7. септембра 1920. (према документима) у селу Миљевићи код Босанске Градишке, у сиромашној земљорадничкој породици. Отац Јован умро је још у његовој раној младости, тако да се мајка Дмитра наставила бринути о њихових петоро дјеце.
Након завршене четворогодишње школе, Миле је радио као слуга по газдинским имањима. Када је дошао рат и окупација прикључио се партизанима, желећи да се супротстави прогону српског становништва. У вријеме велике непријатељске офанзиве на планину Козару у јулу 1942. рањен је и дотјеран у Концентрациони логор Јасеновац, гдје је распоређен на рад у погону ковачнице. У јасеновачком логору убијен му је брат Цвијо, док је други брат Јово погинуо у партизанима.
У логору је током 1943. постао члан логорске партијске организације и један од организатора пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Када је маса логораша навалила кроз врата и прозоре зграде кројачке и обућарске радионице и отела оружје стражарима на вратима објекта, усташка стража из бункера који се налазио на пола пута према источној капији логора повукла се и оставила иза себе један ракетни бацач и пушкомитраљез. Миле је приликом јуриша притрчао бункеру и ватром из пушкомитраљеза онеспособио усташе у бункеру код излазне капије, чиме је омогућио другим логорашима бијег из логора. Када је испуцао све метке, бацио га је у Саву и наставио јуриш ка слободи. Према другој верзији, уз помоћ ножа који је за њега у погону ковачнице израдио логораш Раде Кесић успио је ликвидирати усташу и отети му пушкомитраљез из кога је припуцао и омогућио колико-толико лакши бијег логораша.
Након пробоја, Миле се прикључио јединицама ЈА. По завршетку рата вратио се у родно село, гдје је живио повучено и скромно. Оженио се по други пут и стекао шесторо дјеце. Као срчани болесник често је одлазио на претраге у болницу у Босанској Градишци. Посљедњи пут на болничко лијечење одлази уочи Титове смрти. Након што је сазнао вијест о смрти маршала Јосипа Броза Тита, 4. маја 1980, покушао је извршити самоубиство бацивши се са прозора болничке зграде. Преминуо је од задобијених рана 8. маја 1980. године у болници у Босанској Градишци. Сахрањен је на мјесном гробљу у родним Миљевићима.
Преузето из монографије Заборављени, аутора Дејана Мотла и Ђорђа Миховиловића.
