У Подгорју код Вргинмоста 15. априла 1913. године рођен је Стојан Лапчевић. Рат га је затекао у Загребу, на мјесту обућарског помоћника у радњи Едуарда Маснеца, која се налазила у Јуришићевој улици. Како се у радњи сакупљала „црвена помоћ“ и како је постојала опасност да УНС за то сазна, Лапчевић прелази радити код мајстора Рогине у оближњој Гајевој улици. Ондје је 4. августа 1942. ухапшен и одведен у затвор заједно са бившим газдом Маснецом. Након мучења и злостављања, обојица су стављена пред пријеки суд, на којем је Маснец ослобођен, а Лапчевић у групи с још девет затвореника 12. децембра 1942. упућен у јасеновачки логор. Испрва је смјештен у логор Циглана гдје је радио на најтежим вањским радовима, а одатле је 26. фебруара 1943. пребачен у Кожару. То је била посљедица везе коју је успоставио с одређеним логорашима који су имали утицај код логорске управе. Услови живота и исхране заточеника ондје су били неупоредиво бољи него у Циглани, тако да се могло преживјети. Стојан се спасио бијегом у пробоју, заједно са логорашем Егоном Бергером. Након рата вратио се у Загреб и запослио у творници обуће „Слога“. Умро је 1946. године од посљедица срчаног удара, не оставивши иза себе потомака. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.