Ладислав је рођен 15. децембра 1914. у Осијеку. Као трговац сировом кожом, настанио се прије Другог свјетског рата у Винковцима, одакле је са великом групом винковачких Јевреја ухапшен у ноћи 20/21. априла 1942. и истог дана у сточним вагонима отпремљен у логор Стара Градишка. Међу њима били су отац Шандор и мајка Катарина, супруга Матилда, син Зденко (стар двије и по године), браћа Леополд, Макс и Јосип, три сестре, стриц Фрањо са синовима Леоном, Драгом и Славком, итд. Нико се од њих није вратио из логора. Након кратког времена проведеног у Старој Градишци, Лион је заједно с оцем, браћом и сестром Саром пребачен на логорску економију у село Феричанце. Ондје су остали све до партизанског напада на мјесто, када су, на јесен 1942, пребачени у Јасеновац. Стрпани су у најгори дио логора тзв. 3-Ц, одакле их је након свега неколико дана успио извући логорник Винер и логораш Рафаел Маестро, који су код усташа ургирали да се ради о изврсним пољопривредним радницима. На тај је начин доспио је на логорску економију у селу Лоња, гдје се налазило око 150 логорашица и шест логораша. Распоређен је на посао кочијаша, са задатком превоза житарица до логора у Јасеновцу. Ту је дочекао посљедње дане рата. Док су све жене убијене, Ладислава су, заједно с мушким логорашима, усташе повеле према Загребу. Када су чули вијести о напредовању партизана и ослобођењу Славонског Брода и Босанске Градишке, одлучили су бјежати. Како је на договорену лозинку неко повикао погрешне ријечи („Хајдемо пити“ умјесто „Хајдемо јести“) из кола су искочила само тројица заточеника, за којима су усташе безуспјешно пуцале. Остали међу којима је био и Лион, остали су у колима. Тада се догодило нешто чудно. Усташа Перић, који је такође намјеравао бјежати, побио је усташке стражаре и побјегао, тако да су преостала тројица логораша могла слободно потражити партизане, којима су предали коње, а они слободно наставили према Окучанима. Тамошњи котарски НОО одредио га је на послове трговине кожом. Вратио се у Винковце, да би 1948. напустио Југославију и преселио се у Израел. Са собом је повео братовљеву жену и сина, као и кћерку другог брата. Живио је у Јерусалиму, гдје је радио на тешким грађевинским пословима. Умро је 27. децембра 1979.