Концентрациони логор Јасеновац познат је по звјерствима која су почињена у њему. Логораши су понижавани, психички и физички малтретирани, мрцварени. Усташе су биле врло домишљате када је ријеч о изналажењу нових начина мучења и ликвидације жртава. Убијало се хладним оружјем – сјекирама, ножевима, камама и тако редом. Логораши су оскудијевали у храни, питкој води, хигијена је била на врло ниском нивоу. Сви наведени фактори, уз онај најважнији: КАКО ПРЕЖИВЈЕТИ, довели су до низа психичких обољења односно психичких поремећаја. Једно од њих, изазвано несташицом хране, јесте принудни канибализам. У концентрационом логору Јасеновац управо се и десило више случајева таквог канибализма, канибализма узрокованог несташицом хране. „Јер човјек у логору поживинчи, замру му чула и замре оно што је у њему људско“, ријечи су логораша Мартина Седлара. Исхрана логораша била је врло лоша. Храну су добијали два, рјеђе три пута на дан. Хљеб није био редован уз оброк.  Логораш Ђука Паздријан каже: „Jеловник логора је у моје вријеме изгледао овако:
Доручак: ½ литре млаке воде и у њој не више од 1 жлице кукурузног брашна.
Ручак: Грах непробран, скухан без соли и масти. Круха смо добивали једну кришку за цијели дан.
Вечера: (ако је била) тзв. пура, али више вода без соли и зачина.
Тај јеловник водио је равно у гроб. Стога није чудо што смо крали чак и напој од свиња које су биле товљене за усташку кухињу. Терет логора су лакше подносили сељаци неголи грађани и школарци.“
Према ријечима Добриле Кукољ , Михајло Галоња свједочио је да су у том логору логораше тјерали да стоје на сунцу. Сунце је пржило а кожа логораша је пуцала.   Бошко Батајић , младић из села Међеђа, скончао је у мукама. Његову младу, изгорјелу кожу, са њега су тргали његови другови-логораши и јели да би преживјели.

Извод из текста: ПРИНУДНИ КАНИБАЛИЗАМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ, Тања Тулековић, Топола 03/17, 64. Више на: https://jusp-donjagradina.org/wp-content/uploads/casopis/casopis-topola-sveska-3.pdf