„У току нашег боравка у жици нисмо имали никаквог заклона од
сунца и кише, нити смо имали било какве хране. Прву ноћ смо провели
без имало воде, тек нам је у 10 сати ујутро довезена цистерна мутне во-
де са Саве до капије ограде у којој смо били. Око подне добили смо по
једну кришку старог хљеба и мало давно скуваног пасуља који се већ
био укиселио. То нам је био читав оброк за тај дан. Народ је био приси-
љен да врши нужду у жици. Сјећам се да су дјеца на коју није имао ко
пазити усљед глади јела чак и људски измет. Након неколико дана
боравка у жици глад је почела да уништава ионако уморан и изнурен
народ, а нови затвореници су пристизали свакодневно. У мом, а вјеру-
јем и у памћењу других који су ту били, остао је призор дјетета које је
сисало мртву мајку, која је мало прије тога умрла. Такође су дјеца ма-
совно умирала, уништена дугим пјешачењем, а докрајчена глађу и уоп-
ште боравком у жици. У једном углу жице били су раније остављени из-
бодени лешеви троје дјеце, старих отприлике од 8 до 10 година, једног
дјечака и двије дјевојчице. Знам да су им ране од убода биле уцрване и
да су их сви заобилазили због смрада. Чули смо до људи који су их поз-
навали да се ради о брату и двије сестре који су дошли са мајком, која
је умрла ту у логору. Није се знало шта су скривили усташама да их на
тај начин усмрте. У таквим условима смо провели скоро мјесец дана у
жици, без икаквог склоништа, са једним оброком на дан и са малом
цистерном прљаве и вруће воде из Саве. Свакодневно је неко умирао, а
најгоре је било дјеци којима су умирале мајке па су остајала препуште-
на сама себи. Из жице смо могли видјети како усташе често одводе ма-
ње или веће групе људи, међу којима и жене и дјецу, назад према води.
Усташе су говориле да их воде скелом на пољопривредне радове негдје
према Млаци. Обично се такве одведене групе никада више нису вра-
тиле. Међу логорашима се чуло да одведени негдје на другој обали ко-
пају гробницу онолику колико усташе сматрају да могу побити за један
дан, а затим и сами заврше у тој гробници. Кажу да је ту крв кључала
из земље.“
Текст можете преузети на: https://jusp-donjagradina.org/wp-content/uploads/casopis/casopis-topola-sveska-3.pdf
На фотографији Миле, Ђуја и Радосова Марин, сликано након рата.
