„Након неколико дана сва дјеца од четири до 14 година добила су
картончиће овјешене о врату са основним подацима и одвојена од
мајки, тако да смо одвојени ја, Нада, Драго, Боро и Илинка, а са
њом су остали Бранка, стара око двије и по године, и Слободан од
око осам мјесеци. Ја сам са једном групом дјеце, у којој није било
моје браће и сестре, одведен у Јабланац и Млаку (ваљда су то били
сабирни пунктови), а након неколико дана у Јасеновац, гдје смo
смјештени у један простор без икаквих објеката, који је са једне
стране био ограђен високим зидом у коме су била велика помична
врата за пролаз запреге и једна мала врата кроз која нам је доно-
шена храна. Са остале три стране била је ограда од бодљикаве жи-
це у пет редова, дуж које је ходао наоружани стражар, око тог прос-
тора су биле ливаде и баруштине, а недалеко је била и жељезничка
пруга. Након проведених двадесетак дана (можда и више) у овом
простору гдје је помрло много дјеце, једног дана одведени смо на
жељезничку станицу гдје је била постављена композиција воза, а
дуж композиције на неколико мјеста били су ‘казнови’ са куханим
млијеком који су дијелиле жене у бијелом, са ознаком Црвеног
крста. Уз шољу врућег млијека добијали смо и четврт хљеба. Тим
возом одвезени смо у Сисак, гдје смо у близини жељезничке ста-
нице, у некој хали, сви скинути до гола и ошишани без разлике, би-
ли мушки или женски, и послије купања обучени у некакве сукњи-
це без икаквог веша и опет су нам овјешени о врату они наши кар-
тончићи које смо добили у Старој Градишки. Из Сиска смо одведе-
ни у Јаску, мушки у самостан Милосрдних сестара, а женске у До-
њу Ријеку“.

Преузето из текста: Страдање породице Стојнић, Топола — ЈУ СП Доња Градина год. II, бр. 2 (2016)
https://jusp-donjagradina.org/casopis-topola-sveska-2/