О условима и начину живота у селу Доња Градина те почецима рата најбоље свједочи извод из текста под насловом „Градина – највећагробница жртава Другог свјетског рата у Југославији“ Милорада Вигњевића из едиције Козара, књига IV:

„На ушћу Уне у Саву налази се село Градина. У њему је прије ратаживјело око 148 домаћинстава са по пет, шест и више чланова. Богатадубичка равница била је позната по добрим приносима жита и ври-једним угледним домаћинима. Неки домаћини су имали и стотину ивише грла крупне стоке, коња, волова и крава. Имали су неколикодесетина хектара земље која им је служила за испашу стоке. Многичак нису ни знали колико имају стоке која се слободно кретала поравницама и луговима села Градине.Домаћинства су живјела у слози и углавном се бавила земљо-радњом. Само повремено из села су одлазиле групе мушкараца у су-сједни Јасеновац, гдје су радили на циглани. Живјели су од свогатруда. Ни помишљали нису на рат који би могао од њиховог села нап-равити пустош, да њихово село постане највећа гробница људи, жена идјеце из свих крајева наше земље, да ће ту, у заједничкој гробницилежати борци народноослободилачког рата и жртве фашизма. Дошла је 1941. година и донијела рат какав се није запамтио.Осјетило је то и село Градина. Ту, у њиховом сусједству, само преко ријеке Саве, у Јасеновац, дошле су усташе. Успостављена је по злочинима позната Независна Држава Хрватска”.

Преузето из часописа ЈУ Спомен-подручја Доња Градина „Топола“, свеска 1, 2015.

Ако желите да погледате остале бројеве часописа Топола, кликните на овај линк.